Visoka cena đubriva i energenata i efekti na uzgoj biljaka

Povećane cene znače manje grejanja i prihranjivanja. U ovoj brošuri je skrenuta pažnja na efekte koje cene ostavljaju na uzgoj biljaka i moguće mere.

Smanjena količina djubrenja

Ušteda na djubrivima je moguća, ali uvek treba imati na umu da je kvalitet biljaka bitniji nego malo niži troškovi djubriva.

  • Prvi korak uštede je upotreba recirkulacione vode. Drenažnu vodu ne treba bacati i smatrati je otpadnom. Potrebno je samo napraviti dobar odnos mešavine čiste vode i rastvora za prihranjivanje.
  • Fosfatna djubriva su relativno najskuplja. Fosfati su bitni za energetski balans biljaka, kvalitetan razvoj cvetova i plodova. U mnogo slučajeva nivo fosfata u hranljivom rastvoru bude niži od potrebnog. U slučaju proizvodnje biljaka u saksijama količina fosfata može se smanjiti ispod 1,0 mmol.
  • Kada je u supstratu u kome se biljke uzgajaju odgovarajuća pH vrednost, usvajanje fosfata I mikroelemenata je mnogo bolje, a taloženje elemenata smanjeno, čime količina djubriva koja se primenjuje može da bude manja.
  • Pred kraj proizvodnog procesa, takodje je moguće reducirati upotrebu djubriva. U slučaju uzgoja u supstratim (kamena vuna, kokosov treset itd) mnoge soli se zadržavaju u supstratu, kao i pri uzgoju u zemljištu, gde se soli nakupljaju u gornjem sloju. Pri kraju uzgojnog perioda djubrenje se može smanjiti za 20%. Ukoliko je EC vrednost odgovarajuća tokom rasta i razvoja biljaka i ukoliko nema taloženja soli utoliko je sama proizvodnja ekonomičnija.
  • Izvorska voda, voda sa reka ili jezera takodje može da sadrži nekoliko jako korisnih hranljivih elemenata koji u nekim slučajevima mogu biti uzeti u obzir prilikom pravljenja receptura za hranljivi rastvor.

Usvajanje djubriva pri nižim temperaturama

Usvajanje elemenata kao sto su P, Mg, Fe, može da bude otežano pri niskim temperaturama u zoni korena. Magnezijum je dobar primer jer se u slučaju nedostatka javljaju žute zone izmedju lisnih nerava. Druga opasnost koja se javlja prilikom niskih temperatura su zadržavanje vlažnosti duži period unutar supstrata. U mokrom, navalženom supstratu se nalazi manje kiseonika, a kiseonik je neophodan za pravilno funkcionisanje korenovog sistema i usvajanje hranljivih elemenata.

Osetljivost na bolesti prilikom niskih temperatura

Najveća opasnost prilikom niskih temperature je smanjena aktivnost biljaka. Kada je biljka aktivna, ona je i jača, ima bolji mehanizam odbrane i usvajanja hranljivih elemenata.
Gljivična oboljenja listova
Biljke koje su pod stresom prouzrokovanim niskim temperaturama su osetljivije na oboljenja. Takodje, kondenzacija vode na listovima povećava šanse za oboljenje od budji, Aletrnarije i Botritisa. Zastita u vidu prskanja može da ima koristi, ali najbolji način za prevenciju infekcija je svakako dobra kontrola klime.
Gljivična oboljenja u zemljištu
Gljiva koja se najčešće pronalazi u zemljištu usled niskih temperature <15°C, je Thielaviopsis (Chalara). Najviše se javlja prilikom gajenja Lisianthus / Chrysanthemum u zemljištu i Primula / Viola u saksijama. Simptomi su crn koren i slični su simptomima koje prouzrokuje Phytophthora ali je tretman različit. Kada je klima hladna i vlažna i supstrat je predugo vlažan može da se pojavi i Cylindrocladium na listovima kod vrste Buxus, ili na stabljikama i korenu kod Ruža i Spatifiluma.