Gljivično obolenje lišća

Tokom perioda visoke vlažnosti u vazduhu povećana je verovatnoća za gljivično obolenje listova biljke.

Uvod

Gljivično obolenje na biljkama se javlja u kišnim periodima sa visokim temperaturama i kada su biljke manje aktivne.

Klima

Najrizičniji faktori su nedovoljna ventilacija prostora za uzgajanje i usevi koji se ne suše dovoljno brzo. Visokoa temperatura i visoka relativna vlažnost su takodje bitni faktori. Cveće koje se uzgaja na otvorenom je jako izloženo ovom tipu problema, a isto tako i ono koje se uzgaja u zatvorenom ukoliko nema grejanja ili je isključeno. Slaba ventilacija dovodi do manje aktivnih ili potpuno neaktivnih biljaka i tako biljke ostaju duže vlažne. Mora postojati cirkulacija vazduha izmedju biljaka. Ukoliko su biljke redje rasporedjene povećava se cirkulacija vazduha. U staklenicima ventilacija mora da bude vise „agresivna“ sa brzim otvaranjem prozora, sa obe strane.

Unurašnji kvalitet biljaka

Ukoliko su biljke oslabljene time je gljivicama lakse da biljku napadnu. Visoka relativna vlažnost izaziva mekše i slabije biljne ćelije i stome koje su uvek otvorene. Usled visoke relativne vlažnosti, evaporacija je otežana i dolazi do gutacije (večernja rosa). U slučaju pucanja ćelija, gljive se hrane ćelijskim sokom. U slučaju gajenja cveća na otvorenom sa previše energičnim porastom prihranu treba redukovati. Niži nivoi azota će smanjiti veličinu listova i smanjiti pojavu jako mekih listova.
Madjitim oslabljenje biljne ćelije se mogu pojaviiti i u slučaju nedovoljne prihrane ili u slučaju nedostatka kalcijuma.

Uslovi za gajenje

Kod uzgoja biljaka kao što su ruže ili gerbere ukupan broj listova se može smanjiti češćim orezivanjem. Kod biljaka koje se gaje na otvorenom polju moraju da se otklone trave i korovi koji se nalaze pored njih kako ne bi bili izvor zaraza.

Oštećene biljke

Rane na biljkama su kao otvorena vrata za gljivične infekcije. Takodje, biljke koriste dodatnu energiju kako bi se oporavile od povreda što ih dodatno slabljuje.
Oštećenja mogu nastati i od mreža i žica koje se nalazi u blizini biljke a služe kao potpora. U slučaju da se mreže moraju pomerati kako bi se odradili određeni poslovi oko biljke, mora se jako paziti kako ne bi došlo do povreda biljaka.Posebna pažnja je potrebna kada su biljke vlažne i time teže i pod većim pritiskom čime je mogućnost za lomljenje veća. Takođe jaka kiša, vetrovi, peščane oluje mogu da oštete biljke.

Gljivično oboljenje lišća

Širenje glivica koje izazivaju ovu bolest je občno kroz vazduh, kao na primer plesan i rđa. Ostala gljivična oboljenja se šire prskanjem vode po usevima. Vremenski uticaju utiču na sporulaciju i infekciju. Sporulacija je trenutak kada su spore gliva puštene u vazduh, kao polen kod cveća. Spore kada dospeju na lišće, klijaju i pokušavaju da ostvare infekciju. Da bi klijale, većini gljiva je potrebna voda odnosno mokar list. Plesan može da klija i bez prisustva vode. Vreme koje je potrebno da list bude vlažan i da infekcija bude uspešna varira za svaku gljivu. Iz tog razloga je jako važno brzo sušenje biljaka.

Poznate glivice koje napadaju biljke

Primarne: Mildew, Rust, Septoria, Fusarium, Colletotrichum
Sekundarne: Phoma, Cylindrocladium, Alternaria, Botrytis
Gljivice koje su uobičajeno sekundrane po infekcijama mogu vrlo lako da postanu primarne ukoliko je biljka oslabljena.